U poslednje vreme veoma je aktuelna poslednja sezona serije „Beli lotus“ (White Lotus). Internetom kruže razni mimovi, a jedan od mojih omiljenih odnosi se na sekvencu u kojoj se dva prijatelja sreću posle dužeg vremena i lik, koji tumači sjajni Sam Rockwell, priča detaljno krajnje bizarnu priču o svom životu. Lice onog koji sluša je zapanjeno, kao što smo zapanjeni i svi mi pored malih ekrana. Ono što šokira je naravno sadržaj priče, ali mimovi obično imaju komentar tipa – „ja kada želim da budem misteriozan, a onda podelim previše ličnih informacija“.
Na engleskom se pojava preteranog deljenja ličnih informacija zove „oversharing“ i mi nemamo sličnu reč u srpskom jeziku. Trebalo bi, jer smo svi bar jednom bili izloženi ljudima koji ne znaju tačno da odrede koliko i kakvih informacija je dovoljno, i onda smo se na kraju razgovora osećali kao da je neko „izručio na nas kofu govana“ ili se „ispovraćao po nama“.
Svi imamo prijatelje, roditelje ili kolege koji puno i detaljno pričaju, ali ih volimo i prihvatamo njihov komunikacijski stil. Samo ponekad, kad vidimo njihovo ime na displeju a težak je dan, pomislimo „ne mogu sad da mu/joj dam da me davi“ i ne javimo se na telefon. S druge strane, postoje i ljudi sa kojima nismo bliski, koje smo možda tek upoznali, a koji bez pardona sruče na nas čitavo svoje razumevanje sveta, a neretko i vrlo intimne detalje iz svog života.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
