Pre nekoliko dana srela sam koleginicu koja mi je pričala o tome kako joj je bilo kad je doktorirala i rekla mi je jednu vrlo zanimljivu stvar: „Šest meseci nakon odbrane, ja nisam mogla da se opustim, nego sam na svim stručnim skupovima na kojima sam izlagala, samo čekala da me neko prozove i ukaže na nedostatke mog doktorata.’’
To me je podsetilo na situaciju druge osobe, koja se nalazi na početku ljubavne priče, a rekla mi je nedavno nešto slično: „Ja vidim da je sve u redu, ali ipak često hvatam sebe kako samo čekam trenutak kad će nešto da iskrsne i kad će sve da se raspadne’.’
Šta se krije iza ovakvih briga i zašto smo skloni da strahujemo onda kada stvari očigledno idu dobro?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
