Ofsajd u fudbalu će za mene zauvek ostati jedna od nedokučivih misterija univerzuma. Sigurno su mi do sada bar jedno dvadeset puta objasnili kako do njega dolazi. Otprilike u pola od tih situacija bih stvarno i razumela o čemu se radi. Međutim, pošto fudbalske utakmice gledam otprilike jednom u pet godina, do sledeće bi mi ovo moje teškom mukom stečeno znanje isparilo. Nije kao vožnja bicikla, već kao učenje jezika koji kasnije nikad ne progovoriš – ako ne koristiš aktivno, ispariće.
I baš ta moja duboko ukorenjena nezainteresovanost za fudbal je razlog zašto sam jedno vreme u širokom luku izbegavala da pogledam seriju „Ted Laso”. Iako su mi je razni algoritmi preporučivali na osnovu sadržaja koji inače gledam, iako je pobrala silne neke nagrade, iako ima tu neku estetiku visoke rezolucije u kojoj čak i čemer izgleda lepo i skupo (što je inače zaštitni znak Apple TV+ produkcije koji mi se baš sviđa, po principu „hajde malo da mi nije realno”). I ne mogu sa sigurnošću da kažem koji đavo me je naterao da pogledam trejler (u svakom slučaju, hvala mu) i da posle kratkog vremena krenem da gledam celu seriju.
Provereni „feel-good” bez patetike i sladunjavosti.
„Ted Laso” počinje potpuno bajkovito i jeste smešten u kontekst fudbala i (izmišljenog) fudbalskog kluba, ali fudbal nikako nije ono u čemu je i suština ove serije. Zapravo, sve počinje kao klasična telenovela: Ted, dobrica i, na prvi pogled, naivčina, dolazi u fudbalski klub kao trener, i to pravo s drugog kontinenta. Na početku ni on baš ne zna šta je ofsajd (ale, ale!) jer je do sad bio trener isključivo američkog fudbala, niti zna da vlasnica kluba zapravo ima mračnu agendu koju skriva od njega. Tada upoznajemo i ostale likove, kao što su tipična (ali zapravo nimalo tipična) devojka/žena fudbalera, nekoliko igrača sa karakterima živopisnijim od frizura (opet, sve suprotno od onoga što je tipično za fudbalere), dobri dečko koga niko ne primećuje jer mu je posao da se vrzma po svlačionici i skuplja i razdeljuje dresove i šortseve igračima; znate već, manje-više sve je tipično. A zapravo nije ništa.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
