Američki pisac Elbert Habard (Elbert Hubbard) „objasnio je” rekavši da nikome odmor nije toliko potreban koliko čoveku koji je upravo bio na odmoru. Oni koji manje vole poetiku, a više kliniku, pričaju o „postodmornoj depresiji” ili „pevaju” o „postodmornom bluzu”. Neki autori kažu da ovo stanje možemo prepoznati „kada uhvatimo sebe da sanjamo o svom odmoru, neprestano mislimo o njemu i opsesivno listamo slike ili impulsivno tražimo letove kako bismo rezervisali svoj sledeći beg”. Kliničari kažu da simptomi depresije nakon odmora mogu uključivati: intenzivna osećanja tuge, iritabilnost, nedostatak motivacije, poteškoće u koncentraciji ili fokusiranju, probleme sa spavanjem, mentalnu iscrpljenost i depresivnost i anksioznost u vezi sa poslom.
Naravno da ne reaguje svako na opisane načine i naravno da ima i onih koji odmore „nit vole, nit idu”, a ako odu ne mogu da dočekaju da se vrate pošto ih, kako kažu, „odmor više umori nego odmori”. O tim ljudima, neki drugi put, a danas pišem priču o svima nama koji imamo barem neki lagani „lament nad odmorom”.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
