Moje profesionalno interesovanje za generaciju Z već izvesno vreme usmereno je na razumevanje njihovog mentalnog zdravlja, emocionalnih potreba, vrednosti i načina na koji doživljavaju svet koji ih okružuje. U tekstovima koje sam ranije pisala bavila sam se njihovom anksioznošću, usamljenošću, pritiscima savremenog društva, identitetom i promenama u načinu na koji traže bliskost i pripadnost.
Posebno mi je bilo važno to što je upravo ova generacija otvorenije nego prethodne govorila o mentalnom zdravlju, dovodila u pitanje stigmu i pomerala granice onoga o čemu se javno može i sme govoriti. Spremnost ovih danas mladih ljudi da preispituju autoritete, društvene norme i ponašanja koja su ranije prolazila bez ozbiljnog osporavanja podstakla me je da se zainteresujem i za jedan drugi fenomen savremenog društva – cancel culture, odnosno kulturu otkazivanja.
Važno je, međutim, odmah razjasniti jednu stvar: generacija Z nije izmislila kulturu otkazivanja. Njeni koreni sežu mnogo dalje, do različitih oblika bojkota, javnog ukazivanja na nepravdu i kolektivnog povlačenja podrške, naročito u pokretima za građanska prava.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
