Većina ljudi ne primećuje da pored nesvesnog insistiranja na bezuslovnom prihvatanju druge osobe, partneri u vezi često provuku društveno prihvatljive norme ponašanja nikada ne dovodeći to u pitanje.
Monogamni odnos se uzima za normalan i prirodan, te se tako odluka da se bude u istom uopšte ne uzima kao odricanje od bilo čega (npr, seksa sa drugima). Sa druge strane, ljudima je potpuno u redu da partner bude sasvim okej sa ispunjavanjem svih drugih potreba koje oni možda imaju van veze a koje ne uključuju seks.
Na šta mislim? Društvo normira da je potpuno prihvatljivo da monogamna veza liči na novi segment života, tako da se ništa drugo u životu ne promeni ni pretrpi. Sve navike ostaju iste, samo se partner pojavio i uklopio u životnu priču kao parče slagalice. Sa druge strane, toj osobi nikada ne padne na pamet da se možda partner nekih stvari odrekao zarad te veze, i da očekuje da se i druga strana nečeg odrekne.
Monogamija nije nikakav prirodan set stvari, bar nije u seksualnom smislu, ali je toliko prihvaćena kao normalna da se zgražavamo nad idejom da neko seks ne poistovećuje sa bliskošću. Bliskost i seks su potpuno različito iskustvo od bliskosti bez seksa, ali i od seksa bez bliskosti, i sve ove tri forme su legitimni aspekti iskustva.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
