Kako političari gaslajtuju glasače

Zahvaljujući izdavaču Psihopolis, ekskluzivno objavljujemo delove iz knjige  “GASLAJTING – Prepoznajte manipulaciju i emotivno zlostavljanje” Stefani Molton Sarkis, terapeutkinje specijalizovane za gaslajting, medijatorke pri Vrhovnom sudu Floride, autorke više bestselera.

Svi delovi biće dostupni na ovom linku.

***

Političari ulaze u politiku iz raznih razloga. Neki to čine sa željom da služe građanima. Oni žele da rešavaju probleme i predstavljaju potrebe i gledišta svojih glasača, da svoju zaje­dnicu, grad i državu učine boljim mestom za život. Žele da pomognu velikom broju ljudi i donesu mnogo dobra, mada sa različitim pogledima na to šta bi bilo dobro. Drugi nemaju tako čiste motive. Njima je potrebno da budu u centru pažnje i žive od toga što imaju moć i kontrolu nad drugima.

Pogledajmo sada neke od zajedničkih osobina političarâ i vođa gaslajterâ. Primetićete da su mnoge karakteristike iste kao i kod drugih gaslajtera, ali se ispoljavaju na drugačijem, višem nivou i kao takve, očigledno, potencijalno mogu naneti više štete. Nešto više ću govoriti o diktatorima (autoritarnim liderima) jer su oni uvek gaslajteri, ali ćete videti da u vašoj zemlji i u nekim drugim zemljama ima pregršt primera ponašanjâ drugih lidera koji nisu diktatori, a koje nazivamo gaslajtingom. Sa svom moći i kontrolom nadohvat ruke, mogućnosti su velike.

Zajedničke karakteristike gaslajtera u sferi javnog života:

Ponašaju se kao da su svemoćni

Gaslajteri na javnim pozicijama odaju utisak da sve drže pod kontrolom i da od svih očekuju da rade šta oni kažu. Diktatori i ljudi izrazito autoritarnog stila vladanja su savršeni primeri gaslajtera na vlasti. Mogu se, naravno, oboriti, ali se ponašaju kao da su svemoćni.

Pokazuju malo empatije

Jedno od obeležja gaslajtera je njihovo pomanjkanje empatije, pa ni u politici nema nikakve razlike. To vidimo u SAD, gde političari utiču na pisanje i usvajanje zakona koji će ljude lišiti zdravstvene zaštite i dostupnosti drugih vitalnih službi, kao što su besplatan obrok ili kvalitetno obrazovanje, i koji će im nametnuti neverovatno visoke poreze ne bi li napunili svoje džepove. Oni pokazuju aroganciju i neosetljivost za potrebe drugih ljudi. Ovo se dešava i u drugim zemljama. Upečatljiv primer se desio u Venecueli, novembra 2017. godine. Dok je narod Venecuele gladovao tokom ekonomske krize, uz inflaciju od 3000%, njihov diktator Nikolas Maduro (Nicolas Maduro) održao je govor tokom kojeg je iz fioke radnog stola izvadio empanadu i počeo da jede (Lisi, 2017). Mediji su bili prisiljeni da emituju govor (Hayer, 2017).

Oni su megalomanijaci

Političari gaslajteri ne vide sebe kao narodne poslenike. Oni se čak zavaravaju misleći da su spasioci svoje zemlje. Gaslajteri ne misle na opšte dobro kada menjaju zakone. Oni rade isključivo u sopstvenu i korist ljudi koji ih podržavaju. I nije slučajno što njihova politika i zakoni najčešće imaju za rezultat trpanje novca u vlastite džepove.