Kako ne sme da izgleda prvi čas

Već znamo kako kod nas počinju sve nove školske godine. Prvi zadatak je sa temom „Kako sam proveo leto” ili „Nezaboravni doživljaj sa ovog letovanja”. Pa onda „Jesen u mom gradu” i tako redom. Da, bilo je leto, i da, doći će jesen. Ove školske godine nije kao nekada, nešto drugačije se širi vazduhom, oseća se u njemu. Svesni ili ne, ne možemo da se otmemo utisku da se nešto promenilo.

Dva velika tragična događaja, u školi „Vladislav Ribnikar” i u selima oko Mladenovca, sada su samo sporadični povodi da se nešto napiše, kaže, bude u toku sa dešavanjima. Izgubila se, čini se, empatija toliko neophodna da bismo zapamtili. Pamćenje ne mora i ne treba da bude zlopamćenje već samo čuvanje uspomene i pre svega opomena. Ako već negde piše „Pazi, klizavo”, onda je ovo vrlo „klizavo” i takva tabla mora da stoji uvek, ne na podlozi nego u glavama. Našim glavama, da bismo tu poruku preneli deci.