Zahvaljujući izdavaču Psihopolis, ekskluzivno objavljujemo delove iz knjige „Opsesivna ljubav – Kako pustiti voljenu osobu?“, Suzan Forvard i Krejg Bak
Svi objavljeni nastavci biće dostupni OVDE.
Moderno je verovati da su oba partnera u vezi podjednako odgovorna za probleme koji nastaju među njima. Ali za mnoge mete opsesivne ljubavi koncept zajedničke odgovornosti jednostavno ne važi. Neke mete nisu ni svesne da je neko opsesivan prema njima, druge ne čine ništa da podstaknu svog opsesivca da uđe u vezu, a treće – koje otkriju da je njihov partner postao opsesivan – preduzimaju veoma jasne i odlučne korake da izbace tog partnera iz svog života. Ove mete ne izazivaju opsesiju, ne uživaju u opsesiji, ne žele opsesiju.
Međutim, i te kako postoje mete koje su podjednako duboko povezane sa svojim opsesivnim partnerom koliko i njihov partner sa njima. Ponašaju se na način koji ili podstiče opsesivno ponašanje njihovog partnera, ili ne uspeva da ga spreči. Radi se o tome da ove mete u stvari imaju neke svoje opsesivne tendencije. Često dele potrebu opsesivca za intenzivnom strašću i uzbuđenjem; zajedničko im je što se užasavaju odbacivanja, i takođe dele duboko osećanje unutrašnje praznine opsesivca. Ja ove mete nazivam „koopsesivcima“.
U koopsesivnim vezama granica između opsesivca i mete počinje da se gubi. Karen i Rej su klasičan primer za to.
Karen, zgodna brineta bademastih očiju, profesionalna je plesačica u filmovima i na televiziji. Prvi put je srela Reja – filmskog snimatelja – na filmskom setu. Odmah ju je privukla njegova zapanjujuća sličnost s Harisonom Fordom.
Karen i Rej su imali mnogo zajedničkog: oboje su imali trideset dve godine, oboje su bili jedinčad odrasla u Čikagu, i oboje su bili bez partnera. Oboje su prethodno već bili u braku – Rej pet godina, Karen sedam – i oboje su bili razvedeni već nekoliko godina. Nijedno od njih nije imalo dece.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
