Pre nekih otprilike četvrt veka, kada sam započinjala svoju specijalizaciju iz psihijatrije, a već nekoliko godina bila u psihoterapijskom treningu i svojoj ličnoj psihoterapiji – koja i danas traje različitom dinamikom i u različitim oblicima u zavisnosti od perioda – desila se jedna anegdota.
Naime, starijeg kolegu su novinari pitali, da li je tačno da danas svakom čoveku treba psihijatar, aludirajući na poplavu informacija o tome kako tamo negde, u dalekom svetu, na primer u SAD, često možemo čuti takvu izjavu. Nakon njegovog komentara o tome, usledilo je pitanje: “A koliko onda psihijatara treba psihijatru?” Na šta je on, kao iz topa, ispalio: „Dva.”
Novinarka je ovako kasnije bukvalno i objavila u svom članku, a kolega se ‘uhvatio za glavu’, da se on šalio i da nije mislio da će ga novinarka ozbiljno shvatiti, ali šta se desilo, desilo se 
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
