Postoje delovi ličnosti koje osoba koja spasava druge kod sebe prezire. Pošto spasilac ne veruje da vredi i nema svest o sopstvenim kapacitetima, uvek ima problem sa stidom i samoprezir. Spasilac ne nosi superiornost, već tiho nepoverenje prema sebi koje nadomešta brigom za druge. Kako je Seren Kjerkegor još davno napisao, „najdublji oblik očaja je izabrati da budeš neko drugi, a ne onaj koji jesi” – a upravo to čini spasilac: beži od sebe, skrivajući se iza uloge.
Takvu osobu u vezi neće privući neko sličan, pošto biranje slične osobe sa sobom nosi dve prepreke. Prvo, pošto spasilac sebe prezire, bar delimično, onda će prezirati i osobu sličnu sebi – neće je poštovati, kao što ni sebe ne poštuje. Erih From je ukazao na taj paradoks: „Ne možemo voleti drugoga dok ne naučimo da volimo sebe.”
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
