Kad pričam sa ljudima o tome kakav je neko, češće nego što bih volela čujem rečenicu „takva mu/joj je genetika“. I svaki put se iznerviram. Čak i među obrazovanim ljudima u 21. veku i dalje se radije poseže za jednostavnim determinističkim određenjima nego za malkice produbljenijim promišljanjem. Mogu to donekle da razumem. Za razliku od prirodnih nauka u kojima su stvari egzaktne i jasne, u društvenim nema mnogo odgovora koji su lako primenjivi na sve ljude. Posebno ne sada kada oblast ljudskog razvoja i mentalnog zdravlja definiše toliko teorija da je i nama koji se time bavimo ponekad teško da ispratimo.
Lepo to pokazuje serija „Adolescencija“ u kojoj su problemi ponašanja dečaka prikazani u međudejstvu svih mogućih faktora. Mnogim ljudima je to bilo previše komplikovano, i naravno da će onda neki od njih u jednom trenutku da odustanu i kažu: „Okej, ne možete da se dogovorite kako je tačno nastao ovaj problem, onda mora da je genetika.“ Ali nije. Ili svakako nije samo ona. Genetika jeste važna, ali kao osnova i kao predispozicija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
