Tekst koji je objavio The Atlantic za Velike priče priredila je Jelena Luković.
Godine 1978, Bogdan Klimčak napustio je Sovjetski Savez i zatražio politički azil u Iranu. Rođen je u blizini Ljvova, u ukrajinskoj porodici, koja je 1949. deportovana u Habarovsk, na ruskom Dalekom istoku, nakon hapšenja njegovog brata zbog „ukrajinskog nacionalizma“.
Ali nije se zaustavilo samo na bratu. Klimčak je 1957. uhapšen zbog „antisovjetske agitacije“, i nakon puštanja na slobodu ostao je pod stalnom prismotrom. Nakon što je pobegao preko granice i pošto su ga Iranci vratili, završio je u logoru imena Perm-36, jednom od poslednjih velikih političkih zatvora u Sovjetskom Savezu. Tu je ostao sve do 1990. godine, kao jedan od poslednjih sovjetskih političkih zatvorenika.
Tri decenije otkako je Klimčak oslobođen, dogodilo se štošta – Perm-36 je postao uspešan muzej i mesto sećanja, primajući desetine hiljada posetilaca, uključujući grupe školaraca svake godine. Onda je 2014. muzej ugašen. Ruski bivši zatvorenici i istoričari objavljivali su memoare i istorije Gulaga, održavali konferencije, pravili izložbe, snimali dokumentarne filmove. Poslednjih godina, njihove organizacije su zabranjene a njihovi lideri prognani ili ignorisani.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
