Izbori 17. decembra biće srpska varijanta često korišćene Mao Cedungove poruke – “neka cveta hiljadu cvetova”. Srpski izborni pejzaž je razuđen kao Egejski arhipelag. Vučić je svoju veštinu fragmentacije političke scene u datim uslovima – kad se ipak relativno iznenađujuće ujedinila najbitnija opozicija pod sloganom “Srbija protiv nasilja” – demonstrirao na zavidnom nivou. Čini se da će i najizbirljiviji imati za koga da glasaju. Ponuda ide u ideološke finese dokazujući da niko nema pravo na monopol nad opozicijom sem što Vučić i Đilas, kako gde, imaju kontrolni paket akcija. Ako je “Srbija protiv nasilja” maksimum inkluzivnosti, onda opoziciona moralna policija treba da izbegava cepidlačenja zbog odliva glasova malih lista, te se treba uzdati u odgovornost birača, ili da neka mala lista postane “hit” i prebaci cenzus. Pa dođe na test istine.
Uprkos iluziji raznovrsnosti, da su izbori, što se tiče lista na glasačkom listiću, švedski sto programa i ideologija, bitno je samo nekoliko epiloga: Kakav će biti odnos dveju lista – “Srbija ne sme da stane” i “Srbija protiv nasilja”, da li će ova druga moći da postigne rezultat koji će je promovisati u alternativu. Bitan je rezultat Socijalističke partije Srbije. Bitna je podela glasova na desnici. Bitan je Beograd i može li opozicija da preuzme u Srbiji od SNS bar neku simbolički validniju opštinu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
