Svetozar Cvetković je u podkastu “Rosić i drugovi” ispričao nešto što mi je zaparalo uši – da nas je demokratija dovela do rata, jer nismo bili većina. Jako zanimljivo. I jako tačno. Kao i obično kod Cveleta. To traje do danas. Za demokratiju su ljudi koji nisu većina. I to je možda to Dobričino kako u miru izgubimo ono što smo dobili u ratu.
Nije tačno da je Milošević izgubio većinu već 1992, jer se radilo o preraspodeli. Sa Šešeljom je sve vreme imao većinu. Uostalom, u drugom krugu su bili Lilić i Šešelj. Đinđić jeste imao politiku “kako prevariti narod u njegovu korist”. Ali njegova najveća prevara bio je Koštunica. Prevara koja mu je došla glave.
Ona odgovara: “Crtam Boga.” Nastavnica se nasmeje: “Niko ne zna kako Bog izgleda.”
Devojčica ne podižući pogled odgovori: “Sad će da znaju…”
I tu ne mislim da Koštunica nije bio demokrata, naprotiv, setite se samo te predaje vlasti. Ali njegovo glasačko telo više je volelo autokratiju. Kao i njegovo najbliže okruženje, da ne idemo dalje od Nikite. Demokratija je ovde uvezena stvar. Znači, ne znamo sami da je napravimo. I radi za autoritarce.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
