Ovog 11. marta se navršava dvadeset godina od smrti Slobodana Miloševića, čoveka koji je u potpunosti obojio kraj srpskog i jugoslovenskog 20. veka. A za sumiranje ukupnog rezultata njegove politike, kako stoje stvari, biće potrebna još veća istorijska distanca od ovih 20 godina od smrti i četvrt veka od silaska s vlasti, jer mnogi veruju da ta utakmica još traje.
Da li su poslednje reči Slobodana Miloševića na teritoriji Srbije, onog Vidovdana 2001. godine bile „Braćo Srbi, ajd zdravo!“, ili možda ona „da li znate koji je danas dan“, ili je ipak poslednje što je izgovorio bilo jedno obično „dodajte mi sako“, nije uopšte važno. Jer, sve te reči je mogao da kaže i sve bi bile dovoljno ilustrativne i simbolične.
I opet to pitanje – kako je počelo, da li je moglo drugačije da se završi?
Mesto dešavanja je restoran „Aca Devetka“ na Košutnjaku. Za stolom sede, ručaju i razgovaraju Špiro Galović (nekadašnji novinar i političar koji će „pasti“ zajedno sa stambolićevcima na Osmoj sednici), sa njim je baš Ivan Stambolić i njegov tada još uvek verni saradnik Slobodan Milošević, koji ga je kroz karijeru pratio i u privredi i u politici.
I praktično kako je Stambolić napredovao u hijerarhiji, tako je Milošević dolazio na njegovo mesto.
Stambolić je postao predsednik Izvršnog veća Skupštine SR Srbije, što je bio socijalistički način da se kaže šef srpske vlade ili premijer. Slobodan Milošević jesa mesta direktora Tehnogasa prešao na mesto potpredsednika Udružene beogradske banke (predsednik banke će postati sledeće godine). Prema svedočenju Špire Galovića novinaru Darku Hudelistu, na tom jednom ručku na kom je i on prisustvovao, Stambolić je vršio snažan pritisak na Miloševića da uđe u politiku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
