Nutricionistička politika: Ko se upecao na Vučićev parizer?

Sećate li se kad je avgusta 2022. Zdravko Ponoš, osnivač pokreta „Srbija centar“ (Srce) sa porodicom zadržan na graničnom prelazu Batrovci kad su se vraćali iz Hrvatske. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin rekao je da je Ponoš na graničnom prelazu Batrovci bio zaustavljen i podvrgnut redovnom carinskom pregledu, a da su policija i carina postupili po zakonu iako su pogrešno pomislili da je Ponoš pevač izvornih krajiških pesama. Ali eto samo godinu dana kasnije, kad je za razliku od Ponoša, pravog pevača krajiških pesama Rajka Lalića uhapsila hrvatska policija zbog povrede ugleda Republike Hrvatske, srpske vlasti nisu bile u stanju da utiču da ga oslobode, dok ga hrvatska vlast nije pustila da se brani sa slobode. Što znači da ne treba biti cinično nadmen kad si moćan. Sad je ispalo u bilansu, iako su konteksti sasvim drugačiji, i da je glumac Sergej Trifunović, proteran iz Hrvatske zbog niza prekršaja, maltene pevač krajiških pesama.

Cinično nadmen odnos, ne prema opoziciji, već prema i mogućnosti da se vlast promeni na demokratskim izborima, rizičan je za vlast iako ona ovako moćna i često bahata to ne primećuje. Mira Marković je povodom same ideje višestranačja imala u fundamentu stav koji je preuzela od generala Nikole Ljubičića – nismo mi vlast krvlju osvojili da bismo je nekom prepustili. Iako se za razliku od Nikole Ljubičića i komunista njegove fele naprednjaci uvek trude da imaju izbornu legitimaciju, Vučićev stav da Srbiju neće prepustiti onima koji bi da je upropaste, prilično je “ljubičićevski”. Sama ideja demokratske smene vlasti postala je gotovo julovski nedopustiva. Sadašnja opozicija želi da se “dočepa” vlasti, kako se ta jezička bravura odomaćila u naprednjačkom propagandnom novogovoru, što podrazumeva nešto antidržavno. Iako je opozicija jedna od temeljnih institucija u demokratskoj državi. To onda valjda znači da se naprednjaci 2012. nisu “dočepali” vlasti, već da su tu vlast tada samo “nežno prigrlili”.