Ko se na Balkanu raduje Trampu

Verovatno je previše preambiciozna, možda i pretenciozna, svaka projekcija globalnih političkih tokova, pa tako i onih koji se dotiču Srbije, nakon “prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru” ove godine – kako glasi skoro pa dvovekovna definicija tajminga održavanja američkih predsedničkih izbora – na kojima kako stoje stvari, ovog puta niko neće biti u prilici da “dođe” na vlast.

Jedna moguća opcija, još uvek najizvesnija, biće da Džo Bajden “ostane” na vlasti – ovde je potrebna ograda, za slučaj da demokrate demoralisane istraživanjima javnog mnjenja izvrše meko prizemljenje aktuelnog predsednika koji se ionako deklarisao kao “predsednik za jedan mandat” i pokušaju u sudijskoj nadoknadi da pronađu novog Obamu – a druga njoj suprotstavljena opcija je da se Donald Tramp “vrati” na vlast.

Sve i da demokrate nađu “drugog Obamu”, a mnogi bi kandidata, preciznije kandidatkinju, baš sa tim prezimenom, upravo je ova druga mogućnost koja situaciju u svetu, a globalna politika je inače već blizu da postane sinonim za krizu, čini krajnje neizvesnom.

Donald Tramp kao predsednik SAD nije nepoznanica, Donald Tramp kao povratnik u Belu kuću, to je velika nepoznanica. Za Ameriku, za svet, za samog Donalda Trampa, pa tako po logici stvari mora biti i za Srbiju.