U petak uveče kada su se u Beograd slivali studenti iz svih krajeva Srbije, prstom se pokazivalo na Terazije, a pričalo se o Pionirskom parku i “Ćacilendu”. U subotu uveče – svi su prstom upirali u najveći protest u istoriji Beograda i Srbije, a pričalo se – o topu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pored ostalih stvari, poslednjih desetak godina bio gospodar političkog narativa u Srbiji i te pozicije se ne odriče lako, a niko ga dosad nije izazvao kao što su to učinili studenti, koji su, pokazalo se, poprilično otporni na sve isprobane spin mehanizme upravljanja narativom. Ipak, od priče o “zvučnom topu” možemo ostati gluvi (ko topovi?) za činjenicu da smo svedočili najvećem protestu koji pamti Beograd. A Beograd mnogo pamti kada je reč o protestima.
U subotu uveče incident – zasada ga možemo samo tako zvati – u Ulici kralja Milana izazvao je brojne kontroverze. Svedočenja prisutnih koji su se suočili sa čudnim zvukom “kao neka mašina koja melje”, kategorične tvrdnje vlasti – koja se zbog prethodnog hendlovanja incidenata tokom protesta (i ne samo zbog toga) suočava sa ozbiljnom krizom poverenja – da policija ni vojska nisu koristile ovo čudno oružje za koje do juče nismo znali, preuzele su centralno mesto u narativu o studentskom 15. martu, preteći da ga izbace iz nekih budućih udžbenika.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
