Način na koji su ustali studenti širom Srbije (a sa njima i srednjoškolci u sve većem broju), parole koje ističu, njihova obraćanja, te odgovori na poteze vlasti, pokazuju da ispod praktičnih ciljeva pobune teče voda nezadovoljstva i želje da žive u normalnijem društvu, u državi u kojoj postoje institucije, u zemlji u kojoj je čovek slobodan da misli i da postupa na osnovu svojih znanja, bez straha od reperkusija.
Kada na odluku Aleksandra Vučića da objavi 195 dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, studenti odgovore da od predsednika Srbije nisu ništa ni zahtevali, pa on nema ni šta da im ispunjava, to pokazuje da oni žele državu u kojoj probleme rešavaju nadležne institucije – pritisak građana se javlja onda kada su te institucije zarobljene ili ne funkcionišu.
Uostalom, reakcije dela javnosti koji je podržao studente u blokadi pokazuju i da je ona studentsku (re)akciju protumačila upravo kao borbu za vrednosti.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
