Način na koji su ustali studenti širom Srbije (a sa njima i srednjoškolci u sve većem broju), parole koje ističu, njihova obraćanja, te odgovori na poteze vlasti, pokazuju da ispod praktičnih ciljeva pobune teče voda nezadovoljstva i želje da žive u normalnijem društvu, u državi u kojoj postoje institucije, u zemlji u kojoj je čovek slobodan da misli i da postupa na osnovu svojih znanja, bez straha od reperkusija.
Kada na odluku Aleksandra Vučića da objavi 195 dokumenata u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, studenti odgovore da od predsednika Srbije nisu ništa ni zahtevali, pa on nema ni šta da im ispunjava, to pokazuje da oni žele državu u kojoj probleme rešavaju nadležne institucije – pritisak građana se javlja onda kada su te institucije zarobljene ili ne funkcionišu.
Uostalom, reakcije dela javnosti koji je podržao studente u blokadi pokazuju i da je ona studentsku (re)akciju protumačila upravo kao borbu za vrednosti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
