Izbori 2023: Čekajući promene dogodio se doktor Nestorović

Srbija se nije uželela glasanja – glasa se ovde, ima tome već decenija, na svakih godinu dana ili dve – ali Srbija se jeste uželela izbora.

Wikipedia kaže: Izbori su postupak kojim narod (odnosno birači) pismenim ili elektronskim putem odabire političke subjekte ili stranke i poveravaju im obavljanje političke vlasti kao predstavničkom telu (u mnogim savremenim demokratskim državama ovde je uključen i izbor predsednika države, odnosno državnog poglavara), koje onda treba da predstavlja narodnu suverenu volju.

Suvoparno, a tako prosto, ali ko bi mogao da potpiše da se na godinu ili dve u Srbiji dešava glasanje koje bi zadovoljilo ovu definiciju? Uključujući i ovo glasanje održano 17. decembra 2023. godine.

Predizborne projekcije da opozicija ima šanse da dođe do pobede u Beogradu, stavili su u fokus gradske izbore. I možda su ovi gradski izbori, jer je zamirisao taj demokratski fenomen, tako stran u poslednjih desetak godina – smenjivost vlasti.

I možda su beogradski izbori imali potencijal da zaliče na “prave”. Ali…

Da će ovog puta nešto biti drugačije, ne nužno vezano za same rezultate, možda je bilo jasno i sat vremena posle završetka glasanja, kada se osim po rezultata iz nekog sela, nije ni nagoveštavalo da bi mogli da se objave “prvi rezultati”, iako su nas prethodnih godina navikli da do 21h već znamo na čemu smo (da oproste izbori iz 2016. kada smo imali rezultate i apsolutno nismo znali na čemu smo).

„Za Beograd ne mogu ništa da kažem, jer u Beogradu nijedan listić nije prebrojan“, rekao je čak i predsednik Srbije i sada samo član SNS-a Aleksandar Vučić u kratkom obraćanju novinarima, baš oko 21h.

Tenzije nastale iz neizvesnosti bile su zamenjene – šokom.

FAKTOR “NESTOR”

Svaki izbori nose neko iznenađenje, to najbolje znaju Holanđani kojima se dogodio Gert Vilders.

A Srbiji se večeras dogodio doktor Branimir Nestorović.

Doktor koji je stekao popularnost konferencijama za štampu tokom epidemije koronavirusa čuvenim izjavama o najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva i porukama da se slobodno ide u šoping u Milano, da bi sa nacionalnih frekvencija popularnost u narodu počeo da gradi preko drušvenih mreža i raznih YouTube kanala, gde je promocijom teorija zavera osim klikova, očigledno počeo da skuplja i glasove.

Dve su, dakle, sigurne stvari – SNS samostalno ima većinu (47 odsto, plus/minus) i lista koju predvodi doktor Branimir Nestorović sigurno prelazi cenzus, što se (u večeri izbora) ne može reći za listu koju čine Zavetnici i Dveri.

A šta je zajednički imenitelj za ove dve desničarske situacije: stranke koje su pre godinu dana samostalno mogle da prođu cenzus, a ove godine zajedno, ne mogu (ili jedva da mogu)? Doktor Nestorović je prošle godine podržavao Dveri.

Nestorović nam se, dakle, u političkom životu ipak nije dogodio večeras, dogodio se još prošle godine. Samo tada ga nismo videli.

I tako su teorije zavere i de jure postale deo srpske politike.

To veliko iznenađenje, nije bilo toliko veliko za politikologa iz zagreba Aleksandra Musića. 

“Očekivao sam njegov sigurni prelazak izbornog praga, no rezultat bliži 3 odsto, a ne 5 odsto”, rekao je Musić. “On ima unikatno biračko tijelo – nominalno desničarsko, nominalno antisistemsko, no strogo gledano ni režimsko ni antirežimsko (iako nije uvijek bio imun na poguranac od strane režima), neraskidivo usredotočeno na njegov osobni brand i YouTube kapilarne sadržaje – mješavinu odokativne putinofilije, borbe protiv nedefinirane duboke države i gard oponiranja svakom mainstreamu. Optimalan miks antiprotivnosti, no bez ulaska u ikakve detalje koji bi razvodnili priču i osjećaj. To, upareno sa slabim performansom većine desnih oporbi (kalkuliranje Zavetnika i Dveri, niskoenergetska kampanja Narodne stranke), to sve jednako je – Nestorovićev dobar rezultat.”

Mnogo veće iznenađenje od Nestorovićevog preskakanja izbornog praga je slabiji rezultat koalicije okupljene oko Zavetnika i Dveri.

“Očekivao sam da će biti gušće nego se predviđalo, one napuhane priče o 7, 8 odsto, no ne i pad ispod praga. Stvar je tu jasna – kalkuliranje Obradovića i Đurđević Stamenkovski prema Vučiću je brutalno kažnjeno jer je Miloš Jovanović, s manje javnog prostora i manje resursa – istovremeno rastao na svojoj strogoj antivučićevskoj retorici.”

Ipak, desničarska grupacija glasova je ovog puta raspoređena drugačije nego na prošlim izborima, a NADA koju predvodi DSS ima nešto manji procenat, a i Narodna stranka Vuka Jeremića koja je prošli put bila deo velike opozicione kolone, je ostala ispod cenzusa.

“NIJE U ŽIVOTNOJ FORMI”

Aleksandar Musić je rekao i da dobri rezultati SNS-a “nisu nadmašili njegova očekivanja”, uglavnom zbog “kampanje lijevo-liberalne i desnih opozicija”.

“U njihovim kampanjama ni približno nije iskorištena emocija, nije bilo kreative, i promašena je taktika”, rekao je.

“Takođe, došlo je do kasnog ‘paljenja’, a pokazan je i operativni amaterizam. Istovremeno, Vučić nije u formi života, no svoj osjetno smanjeni manevarski prostor koristio je do samih granica. Struktura, resursi i na kraju dana iskustvo – nebitno je vidim li sa strane ja stvari prezicno – sami birači su rekli da je tome tako”, kaže Musić.

Naš Željko Pantelić, međutim, primećuje kako Aleksandar Vučić ide utabanim stopama mađarskog premijera Viktora Orbana i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Naravno, u “dužnim proporcijama”.

“Moglo bi se reći da je predsednik SNS-a u dobroj meri prilagodio srpskim uslovima sve metodologije vladanja i vođenja izbornih kampanja od dvojice ‘izbornih autokrata’, od načina vođenja države, korišćenja državnih resursa, igranje na više stolova i miksovanje populizma, suverenizma, nacionalizma i klerikalizma.

Rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora neodovoljivo podsećaju na ono što se događa već duže vremena u Mađarskoj i Turskoj. Kao što Fides i AKP dominiraju u Panonskoj niziji i Anadoliji a ‘štucaju’ u Budimpešti i Istanbulu (i Ankari), gde su izgubili poslednje izbore, tako i SNS dominira na republičkom nivou, ali mora da pozove ‘pojačanja’ iz Republike Srpske za beogradske izbore. I to je još jedna sličnost Vučića sa Orbanom. I jedan i drugi obilato koriste glasove etničkih Srba odnosno Mađara u okolnim zemljama, pošto su dali državljanstva”, piše Pantelić.

I GDE JE SADA OPOZICIJA?

Predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” u izbornoj noći su govotili o nepravilnostima, o ukiodanju demokratije i dovlačenju glasača. Na kraju, da ne prihvataju rezultate po kojima je “SNS pobedio u Beogradu”.

Na republičkom nivou, lista “Srbija protiv nasilja” ima oko 24 odsto, što je značajno više nego što su ujedinjena opozicija i leva lista “Moramo” imali zajedno na prošlim izborima.

Cinično bi se moglo reći i da je Srpska napredna stranka 2012. godine sa 24 odsto došla na vlast.

“Dobra vest ovih izbora je rezultat, uslovno rečeno, proevropske opozicije koja je postala ozbiljna politička snaga prvi put od Vučićevog preuzimanja vlasti. Rezultat ujedinjenog dela opozicije pokazao je nedvosmisleno da je ukrupnjivanje političkih snaga  jedini mogući put za smenu režima”, navodi Željko Pantelić.

“Verovatno su, neki ostali razočarani jer su se nadali boljem rezultatu koalicije Srbija protiv nasilja , ali sa više-manje četvrtinom osvojenih glasova, konačno imamo ozbiljnu opoziciju SNS-u i što je još važnije kredibilnu alternativu u očima evropskih partnera”, dodaje on.