Vučić je na obeležavanju stranačke slave i jedanaest godina postojanja SNS 2019. u novosadskom “Spensu”, nesmotreno izgovorio “srpska radikalna…”, umesto Srpska napredna stranka, nakon čega se halom prolomio gromoglasan aplauz. Podsvest je probila kao gejzir, ali ne mora da bude to samo podsvest jer je Vučić do tada već dobro bio uznapredovao u rešešeljizaciji Srbije a i naprednjaci u novosadskom “Spensu” kao da su aplauzom tada dali oduška svojim potisnutim osećanjima. Baš kao publika u emisiji “Nikad nije kasno”.
Odavno ime stranke u Srbiji nikog ne obavezuje. Kod naprednjaka su radikalski recidivi i revanšističko evociranje uspomena na “zlatne devedesete” jači od zanemarenog pokušaja da se iskonstruiše kontinuitet sa starim naprednjacima Milanom Piroćancem i Stojanom Novakovićem. Sem Nikole Selakovića slabo to koga tamo i zanima. Ali, ove godine u Vršcu na obeležavanju šesnaest godina od osnivanja stranke, Vučić nije pomenuo Branu Crnčevića kao jednog od osnivača stranke. Tačnije, Branu je pominjao ranije kao osnivača samo da kompenzuje nepominjanje Tomislava Nikolića kad mu to nije išlo u korist.
A Nikolić mu je najviše smetao 2017. kad se za “Sputnjik” lanuo da bi se kandidovao za drugi predsednički mandat, pa je prošao kroz toplog zeca zbog te pretenciozne izjave. Jer, Vučić je hteo da se kandiduje za predsednika države, a i s pravom je procenio da bi Toma teško, za razliku od njega, mogao da pobedi u prvom krugu. Od tada, pa donedavno, Vučić je češće od Nikolića pominjao Crnčevića u kontekstu osnivača stranke. Brana je preminuo 2011. dok SNS još nije ni bila na vlasti, pa nije ni bio u prilici da se opredeljuje o svim njenim i Vučićevim menama. Otuda je bio dobar za isticanje.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
