Oni koji je ne vole, rekli bi cinično da predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić koristi ograničen fond reči na srpskom jeziku, da je deo njih standardni repertoar uvreda na račun Vučićevih protivnika, a da su česti lapsusi u stvari novokovanice. To može da kaže neko ko potcenjuje Anu Brnabić. Za ono što mu treba, nju je Vučić prepoznao i selektovao nepogrešivim političkim instinktom. Svojim zalaganjem Ana je potvrdila ispravnost Vučićevog kastinga. U njene talente spada i polivalentnost koju bi neko protumačio i kao licemerje.
Na tribinama u inostranstvu, na engleskom jeziku, Brnabić ima znatno širi fond reči i ume da kaže i ono što se ne da čuti u Srbiji. Poznaje Ana odlično novogovor briselske birokratije. Na primer reč – inkluzivnost, koju ćete teško čuti od pravog radikala-zavetnika i naprednjačkog lojaliste. Dakle, ovog novembra u Briselu na Forumu “Zaokruživanje Unije i jačanje budućnosti”, predsednica srpske Skupštine bila je jasna: “Potreban nam je nacionalni konsenzus oko EU.”
Upotrebila je Ana Brnabić reč koju ni ona ni njen šef Vučić, niti iko iz vlasti koristi u domaćoj politici. Da, pogodili ste, to je reč – konsenzus. Umesto te reči, Ana i njeni kad se obraćaju svojim pristašama koriste ”jedinstvo”. Što je eufemizam za monolitnost pod autokratskom vlašću. Ko nije za ”jedinstvo”, on je antisistemski. On je unutrašnji neprijatelj, izdajnik, ustaša, hamasovac, anarhista itd. To će se u Briselu reći drugačije, civilizovano – da oni koji protestuju protiv Vučića u Srbiji većinski nisu za EU, a da će Vučić sve dok je na vlasti biti za EU. Faktički, nemoguće je da na vlast u Srbiji umesto njega dođu oni koji su za EU.
U modernoj srpskoj političkoj istoriji postoje samo dva partijska projekta – JUL (Jugoslovenska levica) i Srpska napredna stranka. S tom razlikom što je SNS imala i ima uporište u društvu za razliku od JUL-a koji je u odnosu na SPS bio parazitska organizacija. JUL je doprineo urušavanju socijalista, dok je Vučić nakon što je zacelio radikalski raskol napravio održiv model radikala za ovo vreme. Inkluzivan i prema kadrovima “bivšeg režima”.
To što je SNS imala elemente projektne organizacije ne znači da je neko (kolektivni Zapad) doveo SNS na vlast mimo volje građana Srbije. Nije naprednjake osnovao Boris Tadić, ali mu je odgovarala demontaža velike i antisistemske Šešeljeve radikalne partije, odnosno SNS mu je obezbeđivala dvotrećinski, obratite pažnju na reč – konsenzus – za EU a ne “jedinstvo”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
