Kakve veze imaju komandant Gorske garde Draže Mihailovića — Nikola Kalabić i potpredsednik SAD u vreme mandata Džordža Buša Juniora — Dik Čejni? Sem što su obojica izraziti antikomunisti, iako nisu savremenici, vezuje ih to što su i jedan i drugi nekako nenamerno postali simpatični. Nakon premijernog emitovanja TV serije “Poslednji čin” (1981) o hvatanju Draže Mihailovića, u beogradskom Gradskom komitetu Saveza komunista (pričao mi je svedok), javile su se primedbe da je Kalabić “ispao simpatičan”, da je “osvojio srca gledalaca”. Adam Mekej, režiser ovogodišnjeg filma “Čovek iz senke” (“Vice” — potpredsednik), koji je biografija još uvek živog Dika Čejnija, našao se u poziciji Save Mrmka — režisera “Poslednjeg čina”: jednostavno, iako je “Čovek iz senke” izgleda imao nameru da objasni makijavelizam američke politike, volju za moć i amoralni malograđanski oportunizam kojim se ona ispunjava — dakle, da film u suštini bude antitrampovski — na kraju je Dik Čejni baš kao i Nikola Kalabić nekada — “ispao simpatičan” i “osvojio srca gledalaca”.
Kao što Kalabić ne bi bio takav da ga nije briljantno odigrao Zoran Rankić (prvobitno je ta uloga pripala Dragomiru Bojaniću Gidri, ali je on u međuvremenu odustao), ni Dik Čejni ne bi bio tako markantan da ga nije bravurozno odigrao Kristijan Bejl. Ovo je, ako ne bolje, onda bar u rangu kako je u “Najmračnijem času”, britanskoj ratnoj drami iz prošle godine, Vinstona Čerčila odglumeo Gari Oldman.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
