Da li je ikom potrebna levica?

“Ko neće da govori o kapitalizmu trebalo bi da ćuti i o fašizmu”, čuvena je rečenica nemačkog sociologa jevrejskog porekla Maksa Horkhajmera, pisca “Pomračenja uma” i “Dijalektike prosvetiteljstva” (zajedno sa Teodorom Adornom). Kapitalizam nije nevin, nije svaki kapitalizam demokratija, ali predstavničke demokratije nema bez kapitalizma. Što je često kvadratura kruga za levicu. Ispalo je pomalo bizarno da su najveći levičari na svetu – kritičari savremenog kapitalizma – nedavno preminuli papa Frančesko i Majk Vajt, scenarista i reditelj popularne TV serije “Beli lotos” (The White Lotus) čija je treća sezona koja se događa u Tajlandu zaista “mnogo, mnogo mračnija” od prethodne dve, a što je Vajt i bio najavio za “Tajm”.

Ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog praznika rada Prvog maja u Beogradu, bilo je interesantno jer je to bio zajednički protest sindikata i studenata koji su solidarno obeležili dva datuma – Prvi maj, i šest meseci nakon nesreće u Novom Sadu, pozvali su da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici i odali počast žrtvama. Tenzije usred aktuelne krize učinile su da ne bude sve baš rutinski kao na primer za Prvi maj 2019. kad su sindikalci sa svojim liderima Ljubisavom Orbovićem (Savez samostalnih sindikata Srbije, liderom i tada i sada) i Zoranom Stojiljkovićem (tada liderom Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”), na Trgu Nikole Pašića (bivšem Trgu Marksa i Engelsa), protestovali uz intoniranje “Internacionale”, gde se videlo i jedno tada usiljeno prikazivanje majice sa pesnicom Otpora na tom skupu. Isti dan te 2019. u Pinkovoj “Zadruzi” puštala se “Da nam živi, živi rad” (ipak simpatičnije od oblačenja vojnih uniformi u istom rijalitiju za vreme jedne od kosovskih kriza), što je tada Međunarodni praznik rada postavilo u nekakav postmoderni “prokardeljevski” koncept.