Trka dve diktature: Koliko košta kupovina podanika?

Rat u Persijskom zalivu probudio je iz geopolitičkog sna Saudijsku Arabiju, zagledanu u „Vision 2030“ i Mundijal 2034. godine. Režim prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana namerno je „narkotizovao“ saudijsko društvo, pogotovo najbrojniji deo, ispod 40 godina, stvarajući mu iluziju da živi u postistorijskom periodu.

Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina. Ključna razlika je što mladi Saudijci žive van istorije realizujući kolokvijalno rečeno „saudijski san“, konstruišući živote oko godišnjih odmora i planova o budućnosti. Iranska mladost, bilo da je reč o verski indoktriniranoj ili liberalnoj, živi u istoriji.

Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi.

Iransko zatvaranje Ormuskog moreuza i bombardovanje Saudijske Arabije i komšijskih država u zalivu ima za cilj, između ostalih, da dovede u pitanje državne projekte Rijada, posebno one vezane za „Vision 2030“, koji se direktno finansiraju od zarade na prodaji nafte i đubriva.

Istini za volju, Saudijska Arabija je u mnogo boljoj poziciji od Kuvajta, Katara, Bahreina i UAE jer zahvaljujući naftovodu koji spaja istočni deo zemlje, gde su nalazišta nafte, sa lukom Janbu na obali Crvenog mora, može da zaobiđe iransku blokadu zaliva.

Ali Teheran ni u tom slučaju nije bez aduta budući da može da bombarduje pomenuti naftovod – upravo je to učinio preko svojih proksija u Iraku u prvoj polovini septembra – a uz pomoć Huta u Jemenu može da kreira velike probleme u prolazu Bab el Mandeb, kao što je to činio evropskim teretnim brodovima i tankerima tokom prethodnih godina. U tom kontekstu je Rijad napravio neku vrstu ankete među 50 potencijalno zainteresovanih država za organizaciju zajedničkog nadzora i obezbeđivanja prolaznosti kroz moreuz Bab el Mandeb.

Prema procenama Goldman Saksa rat u Persijskom zalivu će napraviti rupu u budžetu Saudijske Arabije u rasponu od 80 do 90 milijardi dolara. Rijad može da izdrži jednu, možda i dve, čak i tri godine, sa takvim gubicima, ali bi ambiciozni plan reformi za ekonomsku i energetsku transformaciju bio ozbiljno ugrožen sa svim pratećim posledicama.

U tim brojevima treba tražiti i motive politike Saudijske Arabije prema Iranu koja često ima obrise nelogičnosti i kontradiktornosti. Rijad želi da oslabi Iran, ali ne po cenu sopstvenog slabljenja.