Ljudi koji žele da nas čipuju (VIDEO)

Mnogo je teži nego što očekujete.

Taj čip, tu napravu o kojoj već godinama bruji ceo svet, profesor Dan Adams, jedan od čelnika Neuralinka, kompanije Ilona Maska koja, u nedostatku boljeg opisa, čipuje ljude, izvadio je iz džepa kao da je obična petodinarka.

Neuralink je pre dve godine prvi put u ljudski mozak ugradio implantat, koji omogućava kontrolu računara i telefona putem ljudskog uma. Pardon, putem čipa.

U perspektivi, pričao je tada Ilon Mask – dok se još nije u potpunosti predao politici, ako se to čime se bavi može politikom nazvati – ova tehnologija trebalo bi da omogući slepim ljudima da progledaju, a onima sa teško oštećenom kičmenom moždinom da imaju funkciju celog tela.

I sve to pomoću uređaja koji profesor Adams nehajno pruža.

Dobro, ne može da se slomi: sem što je teži, deluje i otporno i izdržljivo. I taman dovoljno sci-fi, čak i bez sitnih niti, tanjih od ljudske kose, koje se zapravo ugrađuju u mozak. (Novčić se “samo” stavlja u ravninu unutar rupe izbušene u lobanji. Osim ožiljka koji brzo zarasta, ne postoji nikakav znak da je uređaj prisutan. Nema kablova, nema žica, ničega. Puni se, naravno, bežično.)

Veliki put prevalio je Neuralink od trenutka u kojem je majmun prvi put bez ruku zaigrao legendarni “Pong”; veliki put prevalio je i profesor Dan Adams, prvo od Velike Britanije do Japana, gde je doktorirao neuronauku, pa do Sjedinjenih Država gde će postati jedan od najbližih saradnika Ilona Maska – i drugih jako pametnih ljudi – a potom i do Srbije, čiji je bio gost.

Dok se spremao za predavanje na Prolećnom Vivaldi forumu, bio je i gost Velike priče, podkasta u našoj produkciji čiji su gosti čuveni profesori, naučnici, istraživači i drugi mudri ljudi iz inostranstva.

Da li je Neuralink najbolje, ili čak jedino dobro što radi Ilon Mask, ko se to igra Boga (i zašto ne), da li stvarno žele da naprave robote od svih nas, i dokle je stvarno stigla ova tehnologija?

“Većina onoga što radimo u Neuralinku nije nauka. Ono što zaista radimo jeste razvijanje tehnologije koja će naučna otkrića preneti u realni svet na održiv način. Stvari na kojima radimo postoje već 20 godina. Na primer, motorni BCI (interfejs mozak-računar), sistem koji omogućava beleženje signala iz motornog korteksa mozga i njihovu konverziju u pokrete kursora miša na ekranu – to nije ništa novo”, rekao je Adams.

Najveći uspeh – i najveću pažnju – Neuralink je požnjeo kada je u februaru 2024. pacijent po imenu Noland Arbo dobio moždani implantat i počeo da pomera kursor na ekranu – uprkos tome što je nepokretan.

“Jedna od stvari koja nam je bila veoma važna i po kojoj se razlikujemo od istraživačkih laboratorija koje su radile na ovoj tehnologiji jeste što smo želeli da ovo bude nešto što osoba može da koristi od prvog dana.”

Koliko smo daleko od moonshot-a?

“Ljudi kada pomisle na vid, zamišljaju neograničenu rezoluciju i boje. Nažalost, još nismo ni blizu toga. Čak i meni, kao naučniku, teško je zamisliti da ćemo ikada dosegnuti lepotu prirodnog vida. Ali ono što možemo – i nadamo se da ćemo uspeti – jeste da stvorimo nešto što je korisno.”

Dan Adams govorio je u zanimljivom gostovanju u podkastu Velika priča i o etičkim pitanjima.

“Ljudi su uvek govorili: ‘Ne treba se mešati u biologiju, to je protiv prirode.’ Ali kada se radi o ublažavanju patnje i unapređivanju kvaliteta života, ne vidim problem. Naravno, svaka tehnologija može biti upotrebljena za dobro ili loše – istorija to pokazuje. Ali to nas ne bi smelo zaustaviti. Ne smemo zbog straha da sedimo skrštenih ruku”, jasan je ovaj naučnik. “Etika se odnosi na to kako se tehnologija koristi – ne na samu tehnologiju.”

Pogledajte celo gostovanje.