Bajaga i Branko Rosić
Podcast Rosić i drugovi

“442 do Zagreba? Jeste. 442 do Skoplja? Jeste”: Bajagina karijera u jednom razgovoru

Momčilo Bajagić Bajaga je gostovao u novoj epizodi podkasta "Rosić i Drugovi"

Bajaga i Branko Rosić Fotografija Nebojša Babić
јул 30 2023, 05:00

Podeli

Direktan link prema videu OVDE

***

U novoj epizodi podkasta “Rosić i drugovi” gostovao je Momčilo Bajagić Bajaga.

 Bajaga je na razgovor sa Brankom Rosićem došao iz Švajcarske, gde je nastupao na jednom festivalu. 

A u prethodnoj epizodi podkasta, Rosiću je Uliks Fehmiu pričao kako je gledao i slušao Bajagu u Njujorku.

Za čoveka koji je autor pesme “Moji su drugovi” ne čudi da peva za sve rasute bisere po svetu.

Ova epizoda je na neki način i rekapitulacija cele njegove muzičke karijere: kako je bilo svirati nekada, a kako danas, kako su društvene promene uticale na njegov život i karijeru, kako iz njegove perspektive izgleda svet koji se menja i kako smo se menjali mi…

***

Uliks mi je ispričao da te je gledao u Njujorku. Kad smo se dogovarali za razgovor, čuli smo se između svirki u inostranstvu. Još od devedesetih se nije moglo bez tih svirki u inostranstvu, znao si sve carinike i pandure na mađarskoj granici…

Najgore vreme je bilo kada su bile sankcije, kada nisu leteli avioni iz Surčina nego iz Budimpešte, pa sam ih stvarno znao sve. Bilo je glupih situacija, da se vraćamo iz Australije 23 sata, a onda dođemo do Budimpešte i još recimo osam sati kombijem do kuće. Pa se dogodi da zaborave instrumente i ostanemo još dva dana da stignu instrumenti. Ali dobro, prošli smo sve to.

Kada je bilo baš loše, ovde nije bilo svirki. Bile su diskoteke, tako da tu baš nije bilo mnogo mesta za nas. I onda smo od 1992. ili 1993, počeli da sviramo u Sloveniji. Mislim da smo u pet godina više puta svirali u Mariboru nego u Nišu. Taj Maribor je bio mesto u kom smo najviše posle Beograda svirali.

Nedavno je bio Dan Slovenije, pa je bila i predsednica Slovenije. Upoznali su me sa njom. I ona kaže: ja sam slušala, kada sam bila student, vaše kasete. A ja kažem: mi smo svirali u Sloveniji u svakom mestu u kom ima struje. A u Sloveniji uglavnom u svakom mestu ima struje.

Posle nam je bilo nekako važno da se vratimo u Srbiju, da ne bude da ne sviramo ovde, da više sviramo u Melburnu ili Mariboru…

A u Njujorku, to gde nas je gledao Uliks, to je baš dobar klub. Zove se “Cutting room”, on je baš na Menhetnu. Možda 1.500 ljudi staje, ali je baš lepo sređen. A onda čujemo da taj klub drži onaj tip što je u seriji “Seks i grad” bio “Zverka”. Mada ga nikad nismo videli tamo.

A poslednji put kada smo svirali, u decembru, pre nas je bila svirka klavirista i Loki je (Saša Lokner) imao priliku da upozna Čaka Lavela koji je svirao sa Stonsima. U Njujorku stvarno možeš da sretneš svakog.

Da li si se plašio tada, na primer, kad ideš u Maribor 1992? Kakav je bio osećaj? Bio je rat…

Ne znam zasigurno, ali mislim da smo svirali prvi u Sloveniji nakon što se odvojila.

Ima tu jedna dobra priča. Mi smo zakazali mali Tivoli i tadašnje ministarstvo kulture nam nije dalo dozvolu, a karte su bile već prodate.

I onda su ljudi došli ispred ministarstva i napravili demonstracije, a mi smo posle prodali veliki Tivoli, što sigurno ne bismo iz prve ruke. Mala sala je oko 4.000, a u veliku staje 10.000 ljudi.

I tu su čak i muzičari bili, onako, kako ko…

Moram da pohvalim Zorana Predina, on je došao pred koncert u salu i izljubio me, namerno tri puta. I rekao: ja ću da vas najavim. I stvarno nas je fenomenalno najavio što je verovatno i spustilo tenzije među “ovim drugima”. Ali Slovenci su generalno jako gostoljubiv narod, retko kada sam video da na svirkama bude neka frka. Najveća frka može da bude da se neko napije. Nisam video neku tuču.

Čekaj, to su bile prave demonstracije?

Da, demonstracije što nam nisu dali da sviramo. Ali to nam je donelo još šest hiljada karata. Na kraju uopšte nismo svirali taj mali koncert, odmah smo zakazali veliki…

Bajaga je u podkastu pričao i kako su nsatajale pesme, “tajnu” stiha “442 do Beograda”, kako je bilo svirati u SSSR, a kako kasnije u Kini, kako je bilo svirati u vreme kada su ploče prodavane u pola miliona primeraka, kako se adaptirao na vreme u kom živimo danas, kako ga (zaista) dočekuju u Sloveniji, Hrvatskoj…

Direktan link prema videu OVDE

Poštovani, pročitali ste 1 besplatan članak.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price