Tri godine kasnije, Beograd je bolovao od otvorenog preloma duše…
Ovako počinje jedna od najjačih scena u jednom od najjačih filmova Emira Kusturice „Podzemlje“, za koji je u četrdesetoj godini dobio drugu „Zlatnu palmu“.
Prvu je dobio sa 30 za „Oca na službenom putu“. Pa ti sad iznesi to…
Zanimljiva mi je danas upravo ta scena.
U kojoj Lazar Ristovski lomi flašu uz „Stani, stani, Ibar vodo“.
Deluje mi sve baš tako. Osim što je Crni u pravom životu odlučio da postane drug Marko.
Da on bude taj koji nas ubeđuje da rat nije prošao, dok zarađuje na tome što mi, dole u podrumu, proizvodimo oružje.
Tako mi je izgledao susret Zelenskog i Vučića.
Nikakvo „rusko njet“, zaokreti, ovo ili ono.
Mi smo za tako nešto i zakasnili.
To je ono kad pričaš, a više te niko ne čuje.
Niti pita za bilo šta.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
