Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno će se dopisivati svake nedelje u rubrici “Nikad bolje”. Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu… Sada nastavljaju da se obraćaju jedan drugom o onome što čitaju, gledaju, prepoznaju..
***
24. 1. 2025.
Kao da je vreme, dragi Miljenko, počelo da protiče nekako podmuklo, kurvanjski, na kvarno, kao da zavarava tragove, kao da vara na kartama – ili bolje metafora – kao da pribegava bednom trgovačkom triku nemenjanja cene table čokolada – recimo 99,99 nečega – kojoj malo-pomalo “smanjuju” gramažu.
Da me je juče neko pitao kad smo ti i ja prekinuli prepisku, bez razmišljanja bih rekao: pa tako, pre godinu i nešto – takav mi je bio subjektivni osećaj – kad ono prođoše tri godine po “ceni” jedne i nešto.
Meni je godina 2000. oduvek izgledala naučnofantastično, čak i kad je nastupila, čak i sada, kad je prva četvrtina veka na izmaku, a ja se još vucaram po vremenu. Takva moja percepcija 2000. mnogo duguje filmu “Odiseja 2001” koji sam 1969. gledao u užičkom bioskopu nekoliko meseci nakon svetske premijere. Tada sam imao petnaest godina. Ti si trinaest godina mlađi, dodaj tome petnaest godina – to mu dođe, 28 – tebi je, dakle, 1981. sa tvojih petnaest godina, 2000. godina bila mnogo bliža i zato manje ružičasta nego što je bila meni 1969.
Poštovani, možete pročitati 3 besplatna teksta, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
