Zašto nam ni činjenice ne menjaju mišljenje

Veliki evolucioni biolog Teodosijus Dobžanski poznat je po svom eseju “Ništa u biologiji nema smisla sem sa stanovišta evolucije”. Do dan-danas, kao biologu, ovo mi je jedna od omiljenih tvrdnji. Sve što mi volimo da učitavamo u biologiju, pogotovo vođeni slepim egocentrizmom karakterističnim za našu vrstu, u startu je besmisleno ukoliko nije opravdano nekom evolucionom svrhom koju je moglo imati u datom trenutku.

Možemo mi da smišljamo lepe priče koje, naizgled, nude rešenje za različite dileme, pogotovo kada je ljudsko ponašanje u pitanju (što je nešto što psiholozi rade već sto godina), ali ukoliko te priče nemaju snažnu biološko-evolucionu podlogu, možete biti sigurni da će završiti na smetlištu naučne istorije. U današnje vreme kada smo svi izloženi poplavi informacija sa vrlo malo vremena (ili želje) da proverimo šta je zaista tačno, mnogi su izašli sa teorijama zbog čega ljudi tako lako podležu dezinformacijama i zašto ih je (kada tim istim dezinformacijama podlegnu) gotovo nemoguće istinom (činjenicama) naterati da promene svoje mišljenje. I upravo one teorije koje se čvrsto oslanjaju na biologiju i evoluciju nam mogu ponuditi najtačniji odgovor.

Prošle nedelje je na ovom mestu objavljen moj tekst “Istina o Iman Helif i XY hromozomima”. Napisao sam ga sa željom da onima koji “nisu načisto” sa tim šta se zapravo dešava na bokserskom turniru na Olimpijskim igrama objasnim situaciju. Komentari na društvenim mrežama su me vratili u realnost (screenshots) i potvrdili ono što smo mogli da vidimo mnogo puta od pandemije naovamo – timovi su napravljeni, činjenice nemaju svrhu i šansa da njima ubediš nekog ko nije “na tvojoj strani” graniči se sa nulom. Ovo sve ne bi bilo toliko strašno da svima nama nije neophodna zajednička realnost kako bismo mogli da funkcionišemo kao društvo, ali situacija je takva kakva je.