Eugenika je imenica od koje mnoge ljude podilazi jeza. S pravom. Progresivni socijalni pokret, nastao u 19. veku, sa željom da se otkrije način na koji bi se poželjne društvene karakteristike (visok stepen inteligencije, niska tendencija ka kriminalu i drugim antisocijalnim ponašanjima itd.) učinile učestalijim kroz biološke procese (pre svega na nivou ukrštanja), poslužio je u 20. veku kao izgovor za neke od najvećih zločina koje su ljudi počinili, pre svega Holokaust i masovno sterilisanje u SAD (kao i uvek najviše na štetu Afroamerikanaca).
„Naučni” rasizam je, na veliku sramotu naučne zajednice, bio široko rasprostranjen, ali, kao što sam dosada više puta pisao, naučnici su proizvod vremena u kome žive. Posle Drugog svetskog rata u Evropi i zakona o građanskim pravima u SAD, činilo se da je eugenika poslata na đubrište istorije. Ali, s razvojem tehnologije kombinovane sa osnovnim ciljem kapitalizma – maksimiziranjem profita, čini se da nam eugenika (tj. njen centralni deo, genetska diskriminacija) ponovo kuca na vrata. Ovoga puta možda neće biti kontrolisano ko može a ko ne može da se reprodukuje (iako to nije isključeno, pogotovo uzimajući u obzir da je svet napravio žestok zaokret „nadesno”) ali se mnogo toga drugog, vrlo bitnog za život individue, može naći na udaru.
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
