Ruski fiziolog i psiholog Ivan Pavlov davne 1901. sproveo je eksperiment nad psima, koji je potvrdio postojanje uslovnog fiziološkog refleksa. Naime, utvrđeno je da pas reaguje na hranu na određeni način. Zapravo, utvrdio je da se reakcija na hranu kod psa može preslikati na nešto drugo ukoliko se to drugo poveže sa hranom. I tako je, nakon dosta truda, stalno udarajući u zvonce pre donošenja hrane uspeo da stvori poželjno ponašanje kod samog psa. U ovom slučaju to je bilo ono ponašanje koje omogućava da se pas ponaša kao da će jesti svaki put kad čuje zvonce. Dakle, pas je naučio da je značenje zvuka zvonceta – hrana.
Godine 1920. Džon Votson izveo je vrlo kontroverzan eksperiment nad devetomesečnom bebom. Naime, istražujući strahove deteta, Votson je zaključio da dete ne reaguje strahom na različite igračke koje su zapravo predstavljale replike životinja. Dete je čak želelo da se igra tim igračkama. Međutim, Votson je uspešno uspeo da nauči dete strahu. Naime, kad god bi dete pokušalo da uzme igračku, Votson je proizvodio snažne zvuke koji su plašili dete. Tako je dete naučilo da se plaši istog trenutka kada bi primetilo neku igračku iako zvuk nije prisutan. Dete je, dakle, steklo emocionalni refleks koji se javlja svaki put kada se ponovi nadražaj koji je izazvao strah.
Ovakav eksperiment, samo nad daleko većim procentom stanovništva, danas zapravo predstavlja marketing. Kako stvoriti potrebu za nečim za čim ne postoji potreba, kako stvoriti nesigurnost i strahove i kako stvoriti utisak da nam samo taj proizvod koji se reklamira otklanja strah. Ova manipulacija svešću je danas dobila neslućene razmere.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
