Život Fjodora Mihajloviča Dostojevskog bio je pun paradoksa, kontroverzi i ličnog, unutrašnjeg haosa. Uprkos (ili zahvaljujući) stalnim unutrašnjim borbama sa sobom i drugima, narušenog zdravlja, poljuljane vere, promenjivog raspoloženja i buntovnog duha, ovaj vanredni čovek nije uspeo da za jedan život proćerda sopstvenu genijalnost. Sudbina mu nije dozvolila da prokocka sve što mu je Bog namenio.
Uvidom u njegove dnevnike, doznalo se da je genijalni pisac stalno sebi iznova zadavao konkretne rokove i ciljeve. Posebno u situacijama kada se nalazio pod velikim pritiskom. Ne mislim samo na legendarnu anegdotu o pisanju romana “Kockar” za samo dvadeset šest dana, što je bio jedan od uslova za otplatu kockarskih dugova, niti mislim na stereotipna (zavisnička) zaklinjanja da nikad više neće kročiti u kockarnicu, nego na zadavanje sebi niza duhovnih i moralnih zadataka koji bi trebalo da iznedre lični rast i dovedu do drugačijeg moralnog odnosa prema životu.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
