Često neke ideje i komentari nas, rođenih tokom pedesetih godina XX veka, nailaze na nipodaštavanje i sarkastične opaske tipa: „Matori hipici, na šišanje! Shvatite da je vaše vreme davno prošlo.” Mnogi pri tome i ne znaju ko su zapravo bili hipici. Ne mi, jugoslovenski i srpski čupavci – nas je bilo malo i nismo bili autentični. Mi smo bili mahom mezimci svojih roditelja, slušali smo ploče, pravili žurke u svojim udobnim stanovima, spavali u ušuškanim i uredno nameštenim krevetima, manje-više redovno završavali svoje škole i s vremena na vreme eventualno konzumirali haš ili meriš. Izvorna hipi kontrakultura ponikla je u SAD 1960-ih godina.
Zanimljivo je znati kako su hipici kao velika kontrakulturna grupacija gledali na društvo. Kakva je bila njihova životna filozofija, njihov osobeni Weltanschauung i Weltschmerz? Kako su izgledale hipi komune? Koje su bile vrline i mane hipika? I najvažnije: kako su hipici živeli svoje živote? Evo ovako.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
