Tenis i ne toliko.
Bar tako kažu ljudi koji prate ovaj sport zbog samog sporta.
Za razliku od nas ostalih koji znamo pravila i pogledamo po neko finale ako igraju naši. I od kada igraju naši.
Za razliku od nas koji više znamo o autfitima tenisera i teniserki ili njihovih partnera i partnerki u publici, nego o svemu onome što sportiste i sportistkinje čini sportistima i sportistkinjama.
Za razliku od nas koji malo znamo o odricanjima, treninzima, kampovima, procesima i svemu onome što se nađe na putu budućim profesionalcima.
U tom smislu, ako ste pošli u bioskop u nadi da ćete gledati film o tenisu napravljen za ljubitelje, odnosno poznavaoce “belog sporta” – nećete.
U zabludu ćete takođe biti dovedeni i ako ste dopustili sebi da vas internet informiše o ovom filmu – ukoliko vaša razmišljanja o filmu “Challengers” počinju od one slike na kojoj Zendeja, Džoš O’Konor i Majk Fejst sede na krevetu hotelske sobe, kao uostalom i konzumiranjem svih mimova koji su preplavili društvene mreže.
Ovaj film nije o tome. Odnosno, nije samo o tome. Mnogo je više od toga.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
