Kada razmislite o širini i obimu onoga što je Bili Vajlder napisao, producirao i režirao, a zatim uzmete u obzir da mu engleski nije ni prvi jezik, onda možete da sagledate da je ceo njegov rezultat zapanjujući.
Stenli Donen, filmski reditelj
***
Između 25. i 28. aprila u DKC u Beogradu će se održati Austrijski filmski festival 2024, tokom kojeg će se održati poseban program posvećen Biliju Vajlderu. Red je da se podsetimo ovog (pre)velikog sineasta.
Verovatno nijedan umetnik ne bi trebalo da živi preko devedeset godina. Pogotovu ako nije u dodiru stvaranja sopstvene umetnosti preko četvrt veka. Pogotovo ako je samosvestan da je jedno vreme bio najbolji, najmoderniji i najvažniji. Ili još bolje ako su mu to svi govorili. Pogotovo ako filmovi epohe, prateći epohu, postanu nonšalantniji, radikalniji, inovativniji, skloni rušenju dogmi i kanona.
Kao kad su se Sinatrinoj generaciji pojavili Bitlsi. Ili kad se Džegerovoj generaciji pojavio Džoni Roten. Bili Vajlder je voleo Zemekisa a najviše je voleo „Forest Gamp“. I naglašava da to nije priča o retardiranom momku, već o sporom momku, koji je inertan, kao nekad Amerika. Bili Vajlder kaže da ne voli „Kišnog čoveka“ jer se ovaj glumac koji glumi bolesnika, mnogo trudi. Glumac ne bi trebalo da se mnogo trudi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
