Vlada Divljan je muzičar koji je relativnom muzičkom nezainteresovanošću prema dubioznim menjanjima diskografskih trendova ostao dobro čuvana tajna na nivou beogradskog elitizma još od sredine osamdesetih i raspada Idola. Opšta medijska ignorancija za većinu stvari koje je ovaj muzičar radio (prvi solo album, muzika za filmove, projekat Vlada, Gile, Piko, Švaba i sramno neprimećen klasik Sve laži sveta) stvaraju paradoks magnovenja kada ga je sačekao skoro radičevićevski sudnji čas i kada se stvara očekivana atmosfera (uglavnom distorzirane) nostalgije na osamdesete i novi val.
Otuda i ogroman uspeh EP-a Četiri godišnja doba od pre desetak godina koje je uradio sa starim drugarom i ispisnikom Maksom Juričićem (Film, Le Cinema, Vještice, ŠO!Mazgoon…), na kojem se nalaze tri skrivena klasika sa spomenutog pop remek-dela Sve laži sveta. Danas u vremenu kada smo „svi poznavali i voleli Vladu“, poslednji se pojavio album uživo sa Ljetno kino bendom, snimljen 5. 4. 2014.
Odbrana i zaštita ovo svakako nije, ali je izvanredan letopis, a i epitaf jedne epohe, prošaran manje poznatim hitovima koji svojim zaraznim mekartnijevskim optimizmom stvaraju belle epoque kako od juče tako i od danas. Divljan je očigledno bio osvežen reanimacijom svog magnum opusa u mediteranskom štiku koji donosi opšte prepoznavanje nekih davnih ukusa poput paškog sira, dalmatinske pršute i gemišta.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
