Znaš ono kad slaviš rođendan, pa ti kažu – “Da živiš sto godina”, znajući da je to, iako se životni vek produžio i dalje teško dostižna brojka. Neko nadahnutiji doda i želju da budeš zdrav i da živiš lepo, da imaš dobar život.
Tu igricu je Vojislav Bubiša Simić prešao i završio, što je u našoj zapadnoj kulturi i pored njegovih godina razlog za tugu. No opet, ima tu i ponosa i zahvalnosti, a zašto ne i radosti što je takva osoba tako dugo bila sa nama i ostavila nam mnoge darove. Radost je i saznanje da je i njemu bilo lepo, u nekoliko navrata u intervjuima govorio kako je zahvalan na dugom i ispunjenom životu, na dostignućima, susretima i dinamici.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
