Zagledan u genijalni roman Danila Nikolića – „Spisak budućih pokojnika“, razmišljam u sebi: „Ko je sledeći?“ Jes’ da je „smrt neproverena glasina“, kako tvrdi Kusturica, ali se zaista više ne zna red.
Teoretičari zavere će reći da smo svi mi, koji smo primili vakcinu protiv COVID-a, i te kako u bubnju. Ja bi’, posle svih primljenih vakcina, revakcina, prvih doza, drugih…, rekao da vodim kolo sa 4-5 loptica, koje su u igri. Pa koja upali…
Da li je danas bingo da te izvuku, ili da ostaneš u bubnju?
U svojoj poslednjoj kolumni „Zimski zapisi“, objavljenoj posthumno, samo dan-dva posle ličnog fajronta, makedonski pesnik, pisac i prevodilac Tihomir Jančovski pisao je o tekućem januaru, uz konstataciju da se najviše umire usred zime, kad je najhladnije, ili leti, kad je najtoplije, opraštajući se od nekih svojih prijatelja koji su u (N)ovoj godini zatvorili vrata i otišli na drugu stranu…
… Ima dana kada i meni dođe da dignem ruke i ostavim sve. Da spustim roletne, navučem zavese i legnem. Poražen. Tako, u tami i iza zatvorenih vrata, uvežbavamo se za vreme koje ćemo provesti u grobu… – napisao je u svom poslednjem obraćanju široj javnosti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
