Tračevi o “bečkoj trojci” i pesma koju je proslavio Zdravko Čolić

Ona je bezgranična i bezuslovna. Nastaje prilikom jednom razmenjenog pogleda, muškarca i žene, i ostaje prisutna u njihovim životima i srcima do poslednjeg daha. Ta snažna emocija opisuje se kao ljubav. Ali ne ona bajkovita u kojoj će se par strastveno zaljubiti i provesti ostatak svog života u skladnoj zajednici, već ona koja se gaji tajno, skriveno i zauvek. Platonska ljubav.

Kroz čitav opus romantizma u književnosti to je jedan od motiva koji se provlači. Tu dominiraju osećanja, dok se razum odbacuje. Pesnici su rečima pokušavali da iskažu svoje razočaranje kroz osećanje bezizlaznosti. Opisivali su svoje želje kroz maštu i snove, kroz simboliku iracionalnih stvari, rečima jakih emocija.

Na raskrsnici između platonske ljubavi i romantizma našao se Branko Radičević. Bio je predstavnik ove književne epohe i jedan od najznačajnijih pesnika naših prostora, a njegova večita inspiracija i muza, s kojom nikad nije ostvario ništa više od razgovora, bila je Vilhelmina Mina Karadžić.

“Minka”

Vilhelmina Mina Karadžić Vukomanović bila je jedno od trinaestoro dece Vuka Karadžića i Ane Marije Kraus, od milošte otac ju je zvao Minka. Pored sina Dimitrija bila je jedino njihovo zajedničko preživelo dete. Rodila se na topli julski dan u Beču gde je provela veći deo svog života. Tu se školovala i usavršavala. Predstavljala je simbol bečkog društvenog života. Uživala je i uvek je bila okružena velikim i značajnim ljudima, koji su bili prijatelji njenog oca.