Solidan uspeh prve sezone serije “The Bear” ne bi trebalo da nas iznenađuje. Ovaj radnički dramedi (možda pre u formatu nego u žanru) pojavio se nakon tri godine kovida koje su pozamašno sravnile s nulom baš heroje rada svog i u pokušaju glavnog junaka da na svaki mogući način sačuva i obnovi restoran svoga brata (jedna od privrednih grana koje su najranije i najviše stradale tokom epidemije) metaforično se protegao napor dobrog dela Amerike da ponovo stane na noge. Naravno, kontekst i neumorni preduzetnički duh ove zemlje nisu bili presudni za uspeh, “The Bear” nas je vezao za sebe svojom neposrednošću, sirovošću, autentičnošću i junacima koji su se zatekli u vrlo specifičnim okolnostima. Svega toga, nažalost, nema u drugoj sezoni.
Kuvarska tematika u domenu rijaliti televizije već decenijama produkuje zabavne i vrlo komercijalne sadržaje. Od skromnih početaka Jamieja Olivera do na-koga-god-da-u-ovom-trenutku-urla Gordon Ramsay, kroz raznorazna takmičenja ili bavljenja samo određenim segmentima menija, kuvanje je preglamurizovano u umetnost komplikovaniju od kardiohirurgije dok je restoranski aspekt tog posla na listi najintenzivnijih i najnapetijih poslova na svetu zauzeo prvo mesto odmah ispred kontrolora leta i vozača Formule 1.
Srećom po nas, “The Bear” se, barem u prvoj sezoni, bavio naličjem cele te priče, onom stranom u kojoj je spremanje hrane samo to – spremanje hrane, za šta je zgodno imati uigran tim, dobre namirnice, solidne uslove za proizvodnju… A baš je svega toga manjkalo.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
