Solidan uspeh prve sezone serije “The Bear” ne bi trebalo da nas iznenađuje. Ovaj radnički dramedi (možda pre u formatu nego u žanru) pojavio se nakon tri godine kovida koje su pozamašno sravnile s nulom baš heroje rada svog i u pokušaju glavnog junaka da na svaki mogući način sačuva i obnovi restoran svoga brata (jedna od privrednih grana koje su najranije i najviše stradale tokom epidemije) metaforično se protegao napor dobrog dela Amerike da ponovo stane na noge. Naravno, kontekst i neumorni preduzetnički duh ove zemlje nisu bili presudni za uspeh, “The Bear” nas je vezao za sebe svojom neposrednošću, sirovošću, autentičnošću i junacima koji su se zatekli u vrlo specifičnim okolnostima. Svega toga, nažalost, nema u drugoj sezoni.
Kuvarska tematika u domenu rijaliti televizije već decenijama produkuje zabavne i vrlo komercijalne sadržaje. Od skromnih početaka Jamieja Olivera do na-koga-god-da-u-ovom-trenutku-urla Gordon Ramsay, kroz raznorazna takmičenja ili bavljenja samo određenim segmentima menija, kuvanje je preglamurizovano u umetnost komplikovaniju od kardiohirurgije dok je restoranski aspekt tog posla na listi najintenzivnijih i najnapetijih poslova na svetu zauzeo prvo mesto odmah ispred kontrolora leta i vozača Formule 1.
Srećom po nas, “The Bear” se, barem u prvoj sezoni, bavio naličjem cele te priče, onom stranom u kojoj je spremanje hrane samo to – spremanje hrane, za šta je zgodno imati uigran tim, dobre namirnice, solidne uslove za proizvodnju… A baš je svega toga manjkalo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
