Bez ikakve ironije, on je bio jedini srećan čovjek u „Srećnim ljudima“. Šćepan Šćekić zamišljen je kao Crnogorac u Beogradu, lik koji živi od debele invalidske švajcarske penzije. Invalidska penzija, a ništa mu ne fali. Već je to samo po sebi smiješno, ali nije nemoguće i nije da se nije dešavalo.
Apsurdno je što se TV serija u najgore vrijeme devedesetih snima i naziva „Srećni ljudi“. Možda je to bio inat, odbrambeni mehanizam, samozavaravanje ili možda tradicija, jer ako je već osamdesetih snimljen „Bolji život“, što ne bi devedesetih krenuli sa „Srećnim ljudima“?!
Ali među svim tim sivim i izmučenim likovima koji propadaju skupa sa državom, u seriji „Srećni ljudi“ čija muzika izaziva instant sjetu, eto, našao se jedan vrcav, lud i simpatičan lik, zvučnog imena i još zvučnijeg prezimena, Šćepan Šćekić.
Prepotentan i ambiociozan bez pokrića. On je kontrateža svemu, balans, razbibriga, poput ventila ili slamke kroz koju se lakše diše. Bio je lik zbog kog nam nije lakše, ali se makar nasmijemo. Eto. Nije mnogo, ali je važno.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
