“Spy/Master” ili: Kako je propuštena prilika za prebeg u Ameriku

Možemo da se natežemo, ali trenutno najbolji špijunski TV šou (a možda i koju godinu unazad) jeste “Slow Horses”, o grupi rashodovanih agenata (otuda ime serije) koji sticajem različitih okolnosti nalaze načina da se vrate “u službu njenog visočanstva”. Nema glamura, njihov šef prdi i ima rupe na čarapama, uglavnom je pijan i vrlo, vrlo lukav. Stvar ima zadah koji osećam svaki put kada pomislim na ove naše “službe”, ne zato što mislim da su naše posebno smrdljive, već kad krenem od njih lakše mi je da demontiram postbondovski glamur koji se uvukao u ovu profesiju i učinio da je nepotrebno zamišljam kao vogueing sa pištoljem.

U tom smislu, moj drugi izbor za top špijunsku seriju bili bi “The Americans”, koji su okrutno pokazali koliko je to u suštini komplikovan posao. Spisku bih dodao, ali više zbog kulisa i dočaravanja epohe i “Spy City” i “Deutschland 83” koje su mi ostavile malo slabiji dramski utisak. Baš kao i “Spy/Master” sa kojim dele istu klimu i sukobljene neprijatelje – Hladni rat, tj. Amere i Ruse.

HBO se poslednjih godina istakao sa par kvalitetnih serija na temu hladnoratovski protkane Istočne Evrope, pa nam je tako iz Mađarske prošle godine stigla “The Informant” o studentu koji je prinuđen da za službu špijunira kolege. Odlična “Burning Bush” (u režiji cenjene Agnieszke Holland, koja je u dva navrata režirala serije Davida Simona) o vrlo hladnom “praškom proleću” i “Wataha”, u kojoj doduše osećamo posthladnoratovsku klimu na granici Poljske i Ukrajine. “Spy/ Master” je trebalo da se pridruži ovoj ekipi.