Kada sam studirao dramaturgiju, Mirko Stojković je bio asistent na prvoj godini Filmskog i TV scenarija kod profesora Nebojše Pajkića. Možda je čak bio i na četvrtoj godini u istoj ulozi, jer nam je Pajkić, usled neke administrativne problematike, predavao taj predmet i na četvrtoj godini, ali ne sećam se toga baš najtačnije.
Mirko je bio tek nešto stariji od nas i nama, deci radnika, oficira i proletera, bilo je veoma neobično što i on nama persira. Bio je ljubazan i posvećen. Ne mogu da se setim, da li sam u nekom starom broju “Ritma” pročitao ili nam je on sam to rekao – da mu je najomiljeniji film svih vremena “The Killer”, Johna Wooa.
Mirko Stojković je kreator serije “Tvrđava”. Ako je suditi po IMDb-u, to je njegovo prvo igrano ostvarenje u karijeri koja je uglavnom bila okrenuta edukaciji studenata i radu na univerzitetu.
Međutim, iako je potpisan kao kreator, čini se da je Mirko pre zauzeo “šouranersku” poziciju (da supervizuje i koriguje) nego da sam piše scenarije. Čak ni za prvu epizodu. Što obično, iako nije pravilo, kreatori serija urade kao demonstraciju “autorskog pristupa” koji će potom drugim scenaristima služiti kao reper.
Ovde se toga posla prihvatio Goran Starčević, koji potpisuje kao scenarista svih (sedam) epizoda (koje sam odgledao pre pisanja ove recenzije) i koji iza sebe ima također skroman scenaristički rad (na seriji “U klinču”).
No, ako deluje da je na scenarističkom planu iskustvo bilo skromno ili diskutabilno, tu su iskusni veterani.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
