“Samo mi se spava”: I ostajanje u krevetu moglo bi da bude – revolucija

Ne znam da li je slučajno, ili su neke kosmičke sile uplele prste da naš predstavnik na pesmi Evrovizije Luke Black ide baš u Liverpul, grad Bitlsa, koji se, u jednoj svojoj pesmi, kao i on u “Samo mi se spava”, referišu na istu ovu temu, na spavanje. Na “Revolveru” je pesma “I’m Only Sleeping”, koja je nastala kao oda spavanju i lenjosti.

Uvek me je ova pesma podsećala na ona jutra kad te mama budi za školu, a ti bi dao sve, čak i ono što još uvek nemaš, kao što je milion dolara ili čak i sto dolara, da možeš da ostaneš u toploj postelji još koji minut, još koji sat. Kada sam krenula u osnovnu školu, moji bi me vodili u neku vrstu noćnog izlaska, koji se verovatno završavao u devet, pola deset, ali sam ih ja molila da ostanemo još malo duže. Bile su to nekad kafane, a pamtim i jedan klub sa živom muzikom za koju se kroz maglu sećam da je neki popularni džez, i upravo na tom mestu veče se za mene završavalo kolačem od kupina, koji sam razvlačila, ne bismo li ostali još.

Imala sam dogovor sa roditeljima – ako ostanemo duže, sutra nema prenemaganja za ustajanje za školu. I ja sam to znala i želeći da se još koji put vratim noćnom životu, ujutru sam ustajala kao zapeta puška, iako mi je bilo teško. To će se nastaviti i godinama kasnije, kada ću se mnogo puta žrtvovati zarad izlaska u grad i ostajanja dokasno. Koliko su me uzbuđivala svetla grada, neoni, brzina, prva alkoholna pića i osvojena sloboda, toliko mi je draži bio krevet koji me je spreman i željan čekao da se u njega spustim.