Teško je pisati o seriji o kojoj su već svi (još i pre emitovanja prve epizode!) imali definitivno mišljenje. Otuda ne sumnjam da je jednu takvu seriju bilo teško i nezahvalno i praviti. Upravo zbog toga, hteli ne hteli, “Sablju” moramo da računamo u kulturne događaje ove godine, ako ništa onda zbog toga što su mnogi (u koje ubrajam i sebe) posle dugo vremena prebacili na RTS da nešto odgledaju.
Sa izuzetkom serije “Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji”, koja jeste RTS-ova, ali sam je gledao na Jutjubu, RTS i ja smo se poslednji put pošteno videli sličnim povodom – tada je državna televizija na godišnjicu tog događaja dramatizovala hapšenje Miloševića u seriji “Porodica”. I to (mi) je bila i važna i odlična serija.
Nakon četiri odgledane epizode “Sablje”, možda i pod utiskom da RTS po drugi put dramatizuje recentnu prošlost, nisam toliko impresioniran samim tim činom, kao ni činjenicom da dramatizacija ne dolazi ni na kakvu simboličnu godišnjicu (Đinđić je ubijen marta 2003, serija je inicijalno planirana za februar 2024). Ipak, ima dovoljno razloga da sebe ubedimo da je ovo važna serija, ako već ne možemo i da je odlična.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se