Postoje priče iz poslednjih balkanskih sukoba kako su oni koji su ratovali švercovali oružje ali i kasete i diskove. Da hrvatski vojnici slušaju pesme žene čoveka protiv čije su se vojske borili. Tako kažu legende sa ratišta, a znalci ih potpisuju kao istinite priče.
Postoji i onaj otkaz urednici na radio Beogradu koja je pustila “E moj druže beogradski” od Jure Stublića i grupe Film.
To je sam početak rata, ali ostaje činjenica da je prva pesma koja je “zvučno, glasno i jasno” prešla preko granice bila “Tek je dvanest sati” zagrebačkog Elektro tima (E.T).
Ta je pesma fenomen tim više što je probila sve logične granice u vreme kada nije bilo interneta i Jutjuba. “Ali nekada nije bilo ni radija pa su ljudi znali pjesme”, reći će o ovoj pesmi Ivana Ranilović Vrdoljak, poznatija kao Vanna iz grupe E.T. koja je napisala “zarazni” refren i otpevala singl koji navršava 30 godina.
“Naprosto, dobra stvar je dobra stvar i gotovo. Ne možeš je ubit. A ne možeš ni lošu stvar nafiksirat da bude dobra, iako su se mnogi ubili. Ta pjesma je produkt vremena, najbolja moguća kombinacija drskog teksta, odličnog bita i produkcije koja je bila u korak sa svetom, zgodne, plave cure koja pjeva 🙂 i dva tipa koja repaju”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
