Na početku puna disklozija: gledao sam “Succession” u protekle četiri godine i uživao u dobrom delu porodične sapunice sleš mračne satire sa političko-medijski-šekspirovskim zapletom; napisao sam bio i poneki tekst o ovoj seriji, a pročitao ih još više.
Utorkom bismo na kolegijumima često razglabali – čitaoci Nedeljnika setiće se i kolumne o kraju bindžovanja – o tome šta ima novo u porodici Roj.
Nisam, dakle, hejter niti negativac, čak mi se i poslednja epizoda baš dopala, i drago mi je što je okončano tako, i što autori nisu obadali ovog konja dok ne lipše, nego otišli uz dubok naklon i aplauz koji ih zaludu zove na bis.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
