Kada u filmu “Blues Brothers” Elwood pita konobaricu kakvu muziku imaju u baru, ona mu veselo uzvraća: “Oh, obe vrste! Kantri i vestern!” U slučaju novog, osmog po redu solo albuma Beyonce, svaka žanrovska klasifikacija je dobrano komplikovanija i zahteva forenzičku preciznost – iako je konceptualno začet u istom geografskom pojasu kao i gorepomenuti film iz 1980.
Ovo izdanje ima ukupno 27 pesama, obradu Beatlesa, reference na Beach Boyse i Nancy Sinatru, operetu, cameo pojavljivanja Willieja Nelsona i Dolly Parton, kao i duete sa Miley Cyrus i Post Maloneom – a to je samo početak priče.
“Cowboy Carter” je nastavak obećane trilogije koja je počela u leto 2022. sa “Renaissance” – visokooktanskom disco fantazmagorijom satkanom od bita za paranje bubne opne, semplova koje verovatno nikad ne biste čuli van drag queen performansa u Harlemu i visoke vibracije koja za cilj ima da ostavite sve na podijumu za igru. Oba albuma odaju počast muzici uz koju je Queen Bey odrastala – “Renaissance” je nadahnut vinilima iz kolekcije njenog voljenog ujka Johnnyja, hrabrog gej muškarca koji joj je preneo svoju ljubav prema Diani Ross i haljinama od zaslepljujućih šljokica, a “Cowboy Carter” tretira zvuk ponikao u Teksasu i oko Teksasa, u kome je ona rođena. Međutim, on stilski i konceptualno pokriva mnogo više od sporadičnog “I’m from Texas, baby!” koje Beyonce uzvikuje tu i tamo na nastupima, istražujući i (pre)ispitujući granice kantri muzike te ulogu crnih autora u toj raskošnoj tapiseriji američke tradicije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
